„Komercijalna banka je na putu da ove godine ostvari profit nakon čišćenja portfolija od loših plasmana", izjavio je Rojtersu predsednik Izvršnog odbora Banke Aleksander Piker. „Vlada Srbije bi ove godine trebalo da proda svoje učešće u banci od 41.7%, ali odluka još uvek nije doneta da li će se to obaviti putem inicijalne emisije akcija ili privatne prodaje".

„Ostaje da se vidi u kom pravcu će ići privatizacija. Sve je moguće, od strateškog investitora, fonda, do čak inicijalne emisije akcija, ali na akcionarima je da daju odgovor na ovo pitanje“, naveo predsednik IO.

„Prošla godina je bila teška. Završili smo sa čišćenjem portfolija problematičnih kredita i sa obračunavanjem drugih ispravki“, rekao je Piker. „Zavirili smo u svaki kutak i očistili ga od loših plasmana“.

Piker je rekao da bi to trebalo da omogući Banci da ove godine posluje sa dobitkom. Komercijalna banka će se fokusirati na razvoj novih digitalnih proizvoda i pružanje usluga malim i srednjim preduzećima.

„Zaista vidimo potencijal u oblasti javnih finansija“, kazao je predsednik IO dodajući da je Banka nedavno Vladi Vojvodine, odobrila kredit za refinansiranje.

Vlada Srbije je najveći akcionar banke, dok Evropska banka za obnovu irazvoj  (EBRD) i Međunarodna finansijska korporacija (IFC, deo grupe Svetske banke), imaju po 24.4% i 10.1% učešća.

Komercijalna banka ima 12.9% učešća u aktivi bankarskog sektora u Srbiji, iza Banke Intesa koja je deo Intesa Sanpaolo iz Italije.

Godine 2015. Nomura je izabrana kao savetnik u prodaji Vladinog udela, što je jedna od planiranih privatizacija kompanija u državnom vlasništvu, kao deo širih ekonomskih reformi u Srbiji.

„Što se tiče menadžmenta, mi radimo punom parom kako bismo Banku doveli u najbolje moguće stanje“, rekao je Piker u intervjuu za Rojters.

Bankarskim sektorom u Srbiji dominiraju banke u stranom vlasništvu, ali je od 2009 opterećen lošim plasmanima, koji su u trećem kvartalu prošle godine i dalje činili 19.5% ukupnih kredita, što je jedan od najviših procenata u Evropi.

Uprkos tome, bankarski sektor je i dalje dobro kapitalizovan, sa prosečnim pokazateljem adekvatnosti kapitala od 21%, što je značajno iznad donjeg limita propisanog od strane NBS. Ipak, tržište je vrlo konkurentno sa 30 banaka koje se međusobno takmiče za klijente u zemlji od samo 7 miliona stanovnika.

„Pitanje je kako će se ovaj kapital uposliti“, izjavio je za Rojters predsednik Upravnog odbora Komercijalne banke Vladimir Krulj.

„Može se očekivati ukrupnjavanje bankarskog sektora u Srbiji, a neke od velikih banaka bi potencijalno mogle da kupe portfolija onih banaka koje bi napustile tržište“, rekao je Krulj.