Medan za Blic: Komercijalna može da raste ko god bio vlasnik

Predsednik IO dr Vladimir Medan u intervjuu za Blic Biznis govorio je o poslovanju Komercijalne banke, kretanju euribora i kreditnoj aktivnosti na tražištu. Prenosimo intervju u celosti.

Komercijalna banka je dokazala da može da raste bez obzira na to ko su njeni akcionari i vlasnici, poručio je u intervjuu za „Blic Biznis” Vladimir Medan, predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke, na dan kada ističe rok za dostavljanje obavezujućih ponuda za prodaju ove najveće državne banke u Srbiji.

„Banka je tokom 2019. dokazala da i u uslovima promene vlasništva može da se razvija i da raste. Drugim rečima, Komercijalna banka će i nadalje poslovati u punom kapacitetu bez obzira na to ko bude njen vlasnik. Tokom ove godine banka je imala značajne promene u vlasništvu, država je otkupila udele tri značajna akcionara i postala vlasnik 83 odsto kapitala banke. Istovremeno smo uspeli da rastemo i da zadržimo sve paramentre sigurnosti i stabilnosti. Na kraju godine očekujemo istorijski najveću dobit od 74 miliona evra”, ocenio je Medan.  

Hoćete da kažete da Komercijalna banka može napred i u slučaju da država odustane od njene prodaje?
Pitanje vlasništva je pitanje akcionara, a posao menadžmenta da isporuči rezultat i obezbedi sigurnost banke.

Mi smo pokazali da i tokom procesa prodaje i neizvesnosti u pogledu strukture vlasništva, možemo da rastemo i da budemo stabilni i to na nivou kojim se ne mogu pohvaliti mnoge banke. Takođe, u toku prodaje banke u ovoj godini uspeli smo da povećamo nivo devizne štednje za 70 miliona evra. Zaključak je da  je Komercijalna banka insitucija koja će bez obzira na strukturu vlasništava obezbediti ono što je potrebno i klijentima i srpskom finansijskom tržištu.

Koji je vaš lični stav, da li država može da bude dobar vlasnik?  

Pitanje  vlasništva je pitanje kako će akcionari njome da upravljaju. Poenta je da banka ima uređene procedure upravljanja rizicima, da vlasnik ima jasne nadležnosti, ali i da jasne nadležnosti ima i menadžment, i u takvim uslovima banka može da bude stub i stabilnosti i sigurnosti.

Povećali ste produktivnost radnika za četiri godine za 20 odsto. Svaki radnik je u 2019. odobrio 64 miliona dinara kredita u proseku naspram 52 miliona u 2016. Kako?

Uticali smo na smanjenje troškova, ali smo se s druge strane fokusirali na sve uspavane resurse banke koji iz različitih razloga nisu bili u punom kapacitetu. A, uspavani resursi jesu naši ljudi. Posao menadžmenta jeste da sve zaposlene uposlimo i da im nađe posao i kada uspemo da svim zaposlenima delegiramo adekvatan obim  posla, onda raste i produktivnost. Uključili smo sve ljude u posao i osim produktivnosti po zaposlenom povećali smo i aktivu po zaposlenosm za 18 odstokao i depozite po zaposlenom za 18 procenata.

Kojim merama ste uspeli da probudite ljude?
Banka je i ranije imala norme, a buđenje znači da su ljudi počeli striktnije da se pridržavaju i pravila i prodedira. S druge stranem mi svakog zaposlenog vrednujemo u skladu sa doprinosom, što može da znači i nagradu i mogućnost napretka.  

Euribor  koji utiče na cenu kredita u evrima je na minimalnom nivou. Kada očekujete njegov rast?
Realno je očekivati da za dve godine euribor uđe u nultu, pozitivnu fazu, možda čak već sledeće godine. Koliko će euribor iznosit 2023 godine je suviše dug horizont da bih ušao u špekulacije. Teško je reći u ovom trenutku šta treba očekivati za dve ili tri godine. Ono što je sigurno jeste da treba očekivati pomeranje euribora u pozitivnom smeru.  S druge strane, što se tiče dinarskih kredita, referentna kamata je u padu, a to se održava i na smanjenje kamata.

Da li banke osećaju oporavak privrede?
Celokupna privreda se oporavlja. Ekonomska klima se menja, rastu i krediti stanovništvu i privredi, a to govori da se rast zaposlenosti počelo održavati i na rast kreditne aktivnosti.  Mi imamo oko osam odsto rasta kredita privredi na godišnjem nivou, a vidljiv je rast u prerađivačkoj industriji. S druge strane, sve je više i novih kreditno sposobnih građana.

16.12.2019. Blic dr Vladimir Medan